U vremenu u kojem se kulturni pejzaž Balkana menjao brže nego što su ljudi stizali da ga razumeju, jedan čovek je uporno gradio mostove — između gradova, generacija, scena i ideja. Odrastao uz ploče koje su mu otvorile vrata u svet muzike, iz Ćuprije je poneo ne samo ljubav prema rokenrolu, već i duboko ukorenjen osećaj odgovornosti prema kulturi koja ga je oblikovala. Taj osećaj postao je pokretačka snaga njegovog kasnijeg rada: od antiratnih manifestacija devedesetih, preko novinarskih i radio projekata, do međunarodnih kulturnih misija i stvaranja platformi koje danas povezuju autore širom regiona.

Njegova priča je priča o otporu, istrajnosti i verovanju da kultura ima moć da menja društvo čak i onda kada se čini da joj je prostor sužen do neprepoznatljivosti. Kroz festivale, fondacije, radio stanice i kulturne centre, on je decenijama gradio alternativni sistem vrednosti — onaj u kojem muzika ostaje glas slobode, a mladi autori dobijaju šansu da se čuju. Danas, kao osnivač Fondacije Most i Radio Mosta, nastavlja da spaja ljude i ideje, verujući da je misija kulture uvek ista: čuvati nasleđe, ali i hrabro otvarati prostor za novu scenu koja tek dolazi.

ON JE BOBAN JOVANOVIĆ – roker, novinar, dobar prijatelj, producent i graditelj mostova

1. Odrastali ste u Ćupriji, u porodici u kojoj je muzika bila prisutnaod ranog detinjstva. Koliko je taj rani susret sa pločama i ikonama rokenrola oblikovao Vaš kasniji put?

Ploče su nešto što mi je otrkilo da postoji neki drugi svet, nešto što je meni bilo prozor u svet koji je muzika. Ta muzika je u meni pokrenula vulkan koji je do danas aktivan.

2. Početkom devedesetih osnivate Udruženje za unapređenje kulture„Građanski“, pokrećete festivale, list, koncerte, često bezinstitucionalne podrške. Šta Vas je tada guralo napred u vremenu kada je sve bilo protiv kulture?

Upravo to što je sve bilo protiv kulture. Nisam mogao da prihvatim da se raspada kulturna dimenzija države u kojoj sam rođen I u kojoj sam stasao, kao neko ko je shvatao vrednosti koje su negovane u toj Jugoslaviji. Ta zemlja je imala sistem vrednosti I ja sam odrastao na tom sistemu vrednosti koji negujem I danas.

3. Manifestacija „Hallo R’N’R“ bila je snažna antiratna poruka u najtežem periodu. Koliko je muzika tada imala snagu otpora i koliko je ta energija danas prisutna kod mladih autora?

To je bila prva manifestacija u unutrašnjosti  Srbije koja je poslala antiratnu poruku, pored projekata u Beogradu koje su vodili rokeri poput Caneta iz Partibrejkersa I Peje iz Familije, jedini glas protiv rata koji je dolazio iz centralne Srbije.

Muzika možda nije tada imala tu jaku snagu otpora onom ludilu, ali danas, posle više od 30 godina vidimo da smo bili na pravoj strani, strani mira I ljubavi, mislim da je I danas ta energija prisutna kod mladih autora u regionu. To sam video I u Sarajevu I u Podgorici I u Beogradu. U Skoplju je to prisutno još od devedesetih.

4. Radio je važan deo Vašeg identiteta — od emisije „YU rock magazin“ do današnjih projekata. Kako danas vidite ulogu radija u svetu algoritama, društvenih mreža i brzih sadržaja?

Radio je fenomen uz koji sam odrastao I koji me je prvo fascinirao a potom inficirao, kada sam kao klinac ušao u svet traka I ploča, naučio od najboljih kako se kreiraju emisije, reportaže pa I produkcija direktnih prenosa što je veoma značajnom jer danas imamo u arhivi mnogo festivala I koncerata.

Pisao sam za list Yu Rock Magazin koji je uređivao Ivan Tarle I bio urednik I voditelj istoimene emisije početkom devedesetih. To je bio težak period, period kada smo razmenjivali kasete I fanzine iz svih Yu republika I emitovali te informcaije, ako me sada pitate kako smo to uspevali, verujte mi, nemam pojma, ali znam da smo dobili singl grupe Majke iz Vinkovaca, kao I druge kasete iz Sarajeva I Ljubljane I to emitovali na našim programima I radio emisijama.

Danas vidim da radio može biti planetarno slušan jer postoji internet, da smo to tada imali …. Ne bi bilo rata!

5. Radili ste kao organizator koncerata, novinar i producent, sarađivali sa međunarodnim medijima. Kako biste opisali stanje kulture i medija na ovim prostorima danas, bez ulepšavanja?

Da budem direktan I odgovorim na pitanje bez ulepšavanja. Sramota na svakom koraku, nekultura proglašena kulturom, nemoral moralom, laž istinom, ljubav zamenjena instant seksi ponudama.

Doduše, ne gubim nadu jer postoje I dalje tradicionalne ustanove koje iole drže do kvaliteta I mladi ljudi koji prate te ustanove I čuvaju kvalitet. Rokenrol je važan faktor u očuvanju kulture na ovim prostorima.

Postoje alternativni mediji, portali koji se trude da zamene ono što je svojevremeno bio obrazovni I kulturno zabavni program na velikim državnim medijima.

6. Iskustvo rada u inostranstvu, posebno na Malti kao direktor Srpskog kulturno-informativnog centra, donelo Vam je širu perspektivu. Koliko je teško predstavljati balkansku kulturu svetu koji često ne poznaje njen kontekst?

Bio sam na zadatku da sve balkanske narode, a posebno Srbe, koji su predstavljani balkanskim koljačima predstavim u inostranstvu kao kulturne I civilizovane narode, što nije bilo lako, ali kroz umetnost I muziku sam u tome uspeo.

U SKIC-u na Malti sam organizovao koncerte, izložbe, predstave svih naših balkanskih naroda, srba, bosanaca, makedonaca, crnogoraca, hrvati se malo otimali jer su oni kao već Evropa ali imali smo I programe iz Hrvatske. Bilo je zanimljivo da smo uspeli da kroz našu kulturu poboljšamo status našim ljudima na poslu, jer su naši program uticali na to da domicijalno stanovništvo shvati da smo mi koji dolazimo iz Jugoslavije ipak dobri I vredni ljudi.

7. Često govorite o „mostovima“ — simbolima povezivanja ljudi, kultura i ideja. Koliko je ta metafora lična za Vas i koliko je utkane u sve što danas radite?

Kao čovek koji je rođen pored mosta na Moravi, rastao pored mosta na Vardaru I most na Drini mu je bio veza sa zapadom, uslovno rečeno, naravno da je metafora za moju misiju I tako sam je I nazvao, jer nema veće simbolike od mosta, sam sam most, a ako ste most, znajte da će preko vas gaziti.

Bez obzira na to I dalje smatram da treba graditi mostove, a ne zidove iako je materijal isti I svuda oko nas.

8. Produkcija i Radio Most nastali su u vreme pandemije, kao odgovor na tišinu u kojoj su umetnici ostali bez glasa. Šta je bila Vaša lična prelomna tačka da pokrenete taj projekat?

Još za vreme mog boravka na Malti formirao sam organizaciju BRIDGE koja je imala za cilj da spoji Afriku I Evropu kroz humanitarne misije koje smo uradili, a onda pre pandemije sam formirao Fondaciju Most, došla je pandemija I tada sam shvatio da je internet važna alatka za komunikaciju medju ljudima koji su tada bili zaključani, tada je nastao radiomost.net I krenuo sa emitovanjem iz Skoplja, da bi kasnije proširio program sa emitovanjem iz Srbije I iz Crne Gore, naravno I sa dopisinicima iz Bosne I Hercegovine I Slovenije.

9. Radio Most danas funkcioniše kao planetarna platforma sa više kanala, bez komercijalnog pritiska. Šta za Vas znači „sloboda u etru“ i koliko je ona danas retka?

Sloboda nije zahvalnica napisana abecednim redom, reče Štulić I to je tako. Sloboda u etru, koja je uslovljena sponzorima I reklamama nije Sloboda jer onda korporacije pruzimaju vlast nad tim meijima. Mi smo uspeli da istrajemo 5 godina bez sponzora I reclama zahvaljući našem programskom savetu I ljudima koji sede u njemu i koji imaju razumevanja za misiju u koju su uključeni.

Mi sve troškove finansiramo sami I zato trajemo I zato negujemo prave vrednosti, uđite u naš impressum I videćete spisak ljudi koji stoji iza ove misije. Obično mene vezuju za radiomost.net, ali ja sam samo jedan od ljudi iz tog tima.

Tako da Sloboda u etru vredi više od svih Sloboda na svetu, bar za mene.

10. Fondacija Most posvećena je podršci mladim i neafirmisanim umetnicima. Šta smatrate najvećim problemom nove generacije muzičara i autora danas — talenat, prostor ili vidljivost?

Da, Fondacija Most je formirana s tim ciljevima.

Mislim da je najveći problem upravo ta vidljivost I prostor. Nekad smo imali urednike na svim rtv kanalima u bivšoj Jugi, Milana Stupara I Duška Trifunovića u Sarajevu, Pecu Popovića u Beogradu, Srđana Marjanovića iz RTV Tivoli Ljubljana. Ljubomira Grbevskog- Jerry u Skoplju I mnoge druge koji su se bavili mladima I njihovim talentima kroz emisije, nekad su reportažna kola JRT išla od grada do grada, bio je Muzički tobogan Minje Subote I Joce Adamova, sva ta imena koja sam pomenuo a ima ih gomila koje nisam, su stvorila današnje velike muzičare. Sada nam to nedostaje, više prostora za urednike kao što je Olga Kepčija sa radija Beograd 202 I kao što je ekipa iz zagrebačkog Jugotona, Jadranka Janković- Nešić, Goran Jović iz Fidboxa, Rodja, Vule, Vi iz MPM-a….Ima nas još!

Na žalost, postoje  danas neki organizatori festivala koji umesto da daju prostor mladim muzičarima I kantautorima žele da im naplate učešće na tim festivalima I traže im novac da bi se pojavili pored nekih značajnih imena, to je ubistvo talenata I ti ljudi koji to rade nose veliki greh na svojoj duši, iako se predstavljaju pormoterima autora I kantautora, na kraju od kantautora prave kantar za trgovinu, što nije nikada bilo u rokenrolu, ali eto dešava se I to, na moju veliku žalost I uvek ću se protiv toga boriti, pa iako sam u početku takvim festivalima dao podršku, ne znajući da to rade.

11. Kada pogledate unazad — od Ćuprije, preko devedesetih, radija, inostranstva i današnjih projekata — šta smatrate svojom najvećom ličnom pobedom u kulturi?

Pre 10 godina su neki ljudi prepoznali moj rad I predložili me za člana Medjunarodne akademije za kulturu I umetnost na Malti I eto to je jedno od priznanja koje mi znači, takođe mi je veliki uspeh da sam bio stručni konsultant kada je Valletta 2018. bila evropska prestonica kulture. Jedan mali moravac a konsultant u evropskoj prestonici kulture, malo li je, hahahah.

Mislim da je moja borba za decentralizaciju kulture koja I dalje traje moj najveći uspeh I neuspeh, ali idemo dalje. Nema povlačenja, nema predaje!

12. Gde vidite sebe i Most za pet godina? Da li je Vaša misija pre svega očuvanje nasleđa ili stvaranje nove scene koja tek dolazi?

Prvih pet godina smo na temelju pravili zidove, a narednih pet ćemo graditi krov na tim zidovima.

Svakako ćemo se truditi da se očuva nasleđe Yu rokenrola, ali dajemo prostora mladim ljudima da u našem etru zapevaju I kažu šta imaju.

Za pet godina vidim mlade I ambiciozne ljude koji vode uređivačku politiku produkcije I radija Most, negujući prave vrednosti za koje se zalažemo I mi sada, kao članovi programskog saveta, a sebe kao  jednog od članova žirija najvećeg balkanskog festivala mladih I talentavanih muzičara koji se uveliko sprema, ali uskoro I tome malo više informacija.

MPM

Njegova misija ostaje ista: stvarati mostove, čuvati vrednosti i otvarati prostor novim glasovima. A kako sam kaže — povlačenja nema.

Priredio Dalibor Stamenković

Dalibor Stamenković je glavni urednik MPM-a, freelance copywriter, digitalni kreator i dizajner. Zadužen je za održavanje i uređivanje svih članaka na sajtu. Bavi se prevodom, obradom i adaptacijom sadržaja za magazin, govori više stranih jezika i kreira marketing i sadržaj za društvene mreže MPM-a.

Posebno se posvećuje temama iz muzike, filma, kulture i lifestyle oblasti, koje uređuje kroz prepoznatljivu MPM estetiku.